Kada sagori gorivo, u ovom slučaju gas, dodatno uz merljivu energiju za grejanje se proizvode i dimni gasovi. Oni se pretežno sastoje od vruće vodene pare, čije komponente mogu biti kisele. Da bi se sam kotao i izduvni sistem zaštitili od te kisele vodene pare, stariji kotlovi ispuštaju dimne gasove direktno u otvoreni vazduh. U zavisnosti od tehnologije grejanja, dimni gasovi mogu dostići temperature do 200 stepeni Celzijusovih. Zato se namerno sprečava kondenzacija vodene pare u dimnim gasovima.
Kondenzaciona tehnologija na gas – funkcija, prednosti i potencijalne uštede
Teme na jednom mestu
Kotao zahteva energiju za grejanje da bi zagrejao prostoriju. Što je veća njegova potrošnja energije za grejanje, to će veći biti troškovi grejanja. Štaviše, sagorevanje fosilnih goriva poput plina ili ulja kao izvor energije utiče i na životnu sredinu. Upravo ovde kondenzaciona tehnologija pravi razliku: povećava energetsku efikasnost i svodi emisije CO₂ na minimum.
Mnogo razloga za korišćenje kondenzacione tehnologije na gas
Samo u Nemačkoj je još uvek u upotrebi oko dva miliona sistema grejanja koji su stariji od 25 godina. Operateri često uopšte nisu svesni koliko novca bacaju na energiju koja sagoreva bez ikakvog smisla i direktno odlazi iz dimnjaka kao neiskorišćena toplota. Štaviše, ti stari sistemi negativno utiču na našu klimu kroz nepotrebne visoke emisije CO₂, a time i doprinose globalnom zagrevanju.
Ako odmah zamenite te sisteme visokoefikasnim kondenzacionim kotlovima na gas u kombinaciji sa solarnom tehnologijom, možete smanjiti svoju potrošnju energije do 35 posto. Kada se preračuna, to je deset posto nemačke ukupne potrebe za energijom, uz istovremenu uštedu emisija CO₂ od 54 miliona tona godišnje.
Velik izbor kondenzacionih kotlova na gas
Zamena starog i neefikasnog kotla i prelazak na kondenzacioni kotao na gas koji štedi energiju ide jako brzo, bez obzira da li se odlučite za zidni i krajnje kompaktan kotao na gas ili za podnu jedinicu sa integrisanim solarnim bojlerom. Vlasnici zasebnih kuća, kuća za dve porodice i malih stambenih zgrada tek neće imati nikakvih problema da nađu pravi Viessmann kotao koji ispunjava sve njihove potrebe po pitanju snage (do 80 kW) i cene. A moći ćete da računate na ovu tehnologiju i u budućnosti. Razlog je jednostavan – kondenzacioni kotlovi na gas su, osim za plin, tečni gasu i mešavinu biogasa, takođe pogodni za korišćenje sa mešavinama gasa sa sadržajem do 20 posto vodonika.
Kako funkcioniše kondenzaciona tehnologija na gas
Za razliku od kotlova sa konstantnom temperaturom i niskotemperaturnih kotlova, način funkcionisanja kondenzacione tehnologije na gas se ne može jednostavno podeliti na sagorevanje, gasifikaciju i ispuštanje toplote. Između poslednja dva koraka dolazi i do kondenzacije dimnih gasova.
Činjenica da vruća vodena para i dalje sadrži energiju može se dokazati jednostavnim trikom: ako držite ruku iznad šerpe sa ključalom vodom, brzo ćete osetiti tu energiju na svom dlanu. Razlog za to je što se para kondenzuje na površini ruke i u tom momentu ispušta latentnu toplotu, koja se takođe naziva toplotom od kondenzacije. Kondenzaciona tehnologija na gas uključuje regeneraciju te toplote od kondenzacije i dodavanje iste vodi za grejanje. Za to se vrući dimni gasovi propuštaju kroz izmenjivač toplote pre nego što se ispuštaju u otvoreni vazduh.
Izmenjivač toplote je napravljen od nerđajućeg čelika otpornog na vlagu i kiselinu i veoma je kompaktan zbog svoje posebne konstrukcije. Kako dimni gasovi protiču kroz njegov grejač, ohladi ih voda za grejanje koja iz radijatora teče nazad u kotao (povratna voda). Dimni gasovi se postepeno kondenzuju. Toplota iz rezultirajuće vodene pare se zatim prenosi sistemu grejanja. Da bi sigurno došlo do kondenzacije, temperatura povratne vode ne sme premašiti granicu od 57 stepeni Celzijusovih. U suprotnom neće doći do kondenzacije vrućih dimnih gasova. Površinski sistemi grejanja, kao što je podno grejanje, su pogodni za hlađenje ove povratne vode.
Zato je izmenjivač toplote važna komponenta kondenzacionog kotla na gas i neizostavan je za ovu tehnologiju. U stanju je da dobijenu toplotu od kondenzacije prenese sistemu grejanja bukvalno bez gubitaka. Na taj način, on pretvara do 98 posto energije iz vrućeg gasa u toplotu. Neuništiva komponenta, za koju vlasnici sistema imaju garanciju do deset godina.
Namerna kondenzacija vodene pare iz dimnih gasova proizvodi kondenzovanu vodu. Ona se obično može ispustiti u otpadnu vodu (ne postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda), pod uslovom da pH vrednost nije previsoka. Pored toga, sistem za ispuštanje mora biti otporan na kiselinu. Kao osnova za proračun se koristi Kodeks ponašanja „DWA-A 251” Nemačkog udruženja za vodu, otpadnu vodu i otpad (DWA). Veličina kondenzacionog kotla na gas je takođe važan faktor. Ako je nominalna snaga grejanja manja od 25 kilovata (kW), kondenzovana voda se ne mora neutralisati. Ako je između 25 kW i 200 kW, direktno ispuštanje u otpadnu vodu je dozvoljeno samo u pojedinim okolnostima, tako što će se razblažiti sa otpadnom vodom. Kod kondenzacionih sistema grejanja na gas sa snagom većom od 200 kW, neutralizacija je generalno obavezna.
Pored ispuštanja kondenzovane vode, takođe je potrebno da izduvni sistem bude konstruisan za kondenzacionu tehnologiju. Ovde je važno da količina kiseline iz kondenzovane vode ne ošteti sistem. Pozitivni pritisak koji se generiše upotrebom ventilatora (npr. ventilator gorionika) takođe ne sme uticati na novi sistem cevi. Cevi za dimne gasove od nerđajućeg čelika ili specijalne plastike su isprobane i ispitane. Ako je dimnjak već instaliran, nova cev se obično može ubaciti u postojeći dimnjak. Moguće je i provođenje prema napolju bez upotrebe postojećeg dimnjaka. Ipak, u tom slučaju je od ključne važnosti da se zatraži savet od inspektora za dimne gasove.
Takođe možete pronaći Više informacija o funkcionisanju kondenzacione tehnologije na gas u Vodiču to grejanje na gas na stranici heizung.de.
Kako ostvariti uštede sa kondenzacionom tehnologijom na gas
Zahvaljujući dodatnoj toploti iz kondenzovanih dimnih gasova, kondenzacioni kotlovi postižu standardnu sezonsku efikasnost [prema DIN] do 98 posto i posebno su energetski efikasni. Ova funkcija ne štedi samo dragocenu energiju, već i štiti životnu sredinu kroz znatno niže emisije CO₂. Sledeća tabela pokazuje tačno koje se vrste uštede mogu postići:
Uštede kroz modernizaciju sa kondenzacionim kotlom na gas Vitodens 300-W*
* Osnova za poređenje: kuća (izgrađena 1985. godine), stambeni prostor 140 m², sa starim kotlom na gas od 27 kW. Zaokruženi troškovi potrošnje uz primenu standardnih vrednosti (EID) za 3400 m³ plina. Prosečna cena energije u 2017. godini
Pomoćno centralno grejanje na sunčevu energiju
Sistem grejanja na gas je jedan od najčešće instaliranih sistema grejanja u ovoj zemlji. Posebno je poznat po kompaktnoj konstrukciji i visokoj energetskoj efikasnosti. Njegova efikasnost i pozitivan uticaj na životnu sredinu mogu se čak i dodatno pospešiti ako se vlasnici sistema odluče za hibridno rešenje kondenzacione tehnologije na gas i solarnog toplotnog sistema. Besplatna energija koju daje sunce i dalje se ne iskorišćava dovoljno za pomoćno centralno grejanje i grejanje potrošne tople vode, iako je to najčistiji izvor toplote od svih. Pritom je i besplatno dostupna neograničena količina ovog izvora. Kada radite modernizaciju, treba da uzmete u obzir kombinovanje Vašeg novog sistema grejanja ili kotla sa solarnim toplotnim sistemom.
Viessmann kondenzacioni kotlovi na gas mogu raditi sa jednim ili dva režima rada. Za rad sa dva režima rada sa solarnim toplotnim sistemom, pogodan bojler je od ključnog značaja. Asortiman Viessmann bojlera Vitocell je savršeno usklađen sa solarnim toplotnim sistemima. Bilo da tražite bojlere za potrošnu toplu vodu za grejanje potrošne tople vode, kombinovane bojlere ili akumulacione bojlere za vodu za grejanje, imamo savršeno rešenje za bojler koje odgovara svakoj potrebi.